Улога локалне самоуправе у руралном развоју

Стална конференција градова и општина у сарадњи са Министарством пољопривреде и заштите животне средине организовала је јуче у Београду конференцију на којој се говорило о улози локалне самоуправе у руралном развоју.

Скупу су присуствовали Снежана Богосављевић – Бошковић,  министарка пољопривреде и заштите животне средине, Жак – Лик Ош, отправник послова амбасаде Швајцарске, државни секретари у министарству пољопривреде, представници ГИЗ-а, градоначелници и председници општина. Општину Неготин на овој конференцији представљали су председник општине Јован Миловановић и Маријана Ђорђевић из Канцеларије за локални економски и рурални развој.

Зоран Перишић, председник СКГО и градоначелник Ниша, отварајући конференцију, истакао је између осталог да су потребне веће надлежности општина у руковођењу, а наша села су у катастрофалном стању и ми морамо променити однос према њима.

Полазећи од чињенице да 90% територије Србије припада такозваним руралним подручјима, улога локалних актера, а нарочито локалних власти, све више постаје једна од кључних у процесу креирања и спровођења политике руралног развоја. Рурални развој представља једну од најбитнијих компоненти рада Сталне конференције градова и општина, пре свега у процесима промоције и заступања позиције и улоге градова и општина у овај области у складу са Стратешким планом 2014.–2017. С тим у вези, јачање партнерских односа и сарадња релеватних актера представља први предуслов ка унапређењу квалитета живота и побољшању социо-економске ситуације у руралним заједницама. Комуникација и сарадња са министарством кључна је, у циљу што боље припреме за спровођење ИПАРД програма, јер су локалне самоуправе на почетку овог процеса.

Министарка пољопривреде и заштите животне средине, Снежана Богосављевић – Бошковић, у свом излагању истакла је да ће Национални програм за пољопривреду и Национални програм за рурални развој дефинисати сет мера подршке у наредних шест година. Она је такође истакла да ће Европска унија пружити помоћ и подршку руралном развоју, кроз програм предприступне помоћи ИПАРД.

Запажено је било и излагање Жак Лик Оша, отправника послова Швајцарске амбасаде у Србији. Он је рекао да ће Швајцарска наставити да даје подршку руралном развоју, посебно општинама у источној Србији које су показале велику заинтересованост за рурални развој.

Данило Голубовић, државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине представио је присутнима резултате преговарачког процеса са Европском унијом за поглавља 11,12 и 13. Драган Марковић, начелник Одељења за рурални развој Министарства пољопривреде и заштите животне средине, говорио је о политици руралног развоја, институционалним оквирима и програмима подршке руралном развоју, као и о значају руралног развоја за локалне самоуправе. Са спровођењем мера пољопривредне политике и политике руралног развоја, начинима припреме и реализације локалних планова руралног развоја, програмирању и извештавању, присутне је упознао Александар Богуновић, шеф Одељења за програмирање и промоцију руралног развоја, док је Бојан Живадиновић из Управе за аграрна плаћања, говорио о спровођењу програма руралног развоја.

На јучерашњој конференцији о капацитетима локалних самоуправа у управљању руралним развојем говорили су председник Општине Неготин, Јован Миловановић и Биљана Зец из Агенције за рурални развој општине Инђија.

“Поштујући  потребе локалног становништва и водећи рачуна да квалитет живота свих становника општине Неготин буде што је могуће  изједначенији, локална самоуправа је у претходним деценијама као и данас, водила рачуна да равномерно усмерава средства у развој самог града, али и у сеоске месне заједнице у руралном подручју општине. Најзначајније активности које смо до сада реализовали, биле су у области унапређења путне и комуналне инфраструктуре у селима, уређења атарских путева као и у припреми планско – техничке документације. Подршку локалној пољопривредној производњи општина Неготин пружа кроз  мере за субвенционисање дефинисане у Програму за расподелу средстава аграрног буџета . У циљу рационалног  коришћења  пољопривредног земљишта, од 2007. године се ради годишњи Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у државној својини. У току 2013.године, почела је и реализација пројекта Комасације пољопривредног земљишта, а наша општина је одабрана као једна од 7 пилот општина у Србији.  Општина Неготин је до сада реализовала и четири пројекта у оквиру ГИЗ КWД програма ,,Локални економски развој у региону Дунава’’. Ови пројекти су осим подршке локалном економском развоју и медјуопштинској сарадњи,  имали позитиван утицај на рурални развој општине Неготин кроз подршку развоју сеоског туризма, воћарства, виноградарства и гајења лековитог биља. Сада смо управо у процесу аплицирања  у оквиру новог ГИЗ  позива ,,Социо-економски развој''  који је подржан и од стране Швајцарске  развојне агенције СДЦ. Аплицирали смо са пројектом у области туристичке валоризације винских комплекса у селима Рајац и Рогљево -  чувених  „Пимница“. Општина Неготин је учествовала и у ГИЗ-овом пројекту  „Сертификација рурално сензитивних општина“ у коме је дефинисана као локална заједница која усмерава пуно својих ресурса ка руралном развоју. У оквиру овог пројекта добијене су смернице за даљи развој у овој области од којих су неке  примењене и у  Стратегији руралног развоја општине, која је усвојена у марту 2014.године. Овом Стратегијом прецизније су  дефинисани приоритети у области руралног развоја општине као и потребне мере за даље унапређење. У складу са садржајем Стратегије локалног одрживог развоја, Стратегије руралног развоја и дефинисаним проблемима,  у наредном десетогодишњем периоду планирају се активности везане  за  унапређење путне, енергетске и комуналне  инфраструктуре  у руралним подручјима где рачунамо на помоћ наших министарстава као и на аплицирање код ЕУ програма. Настављамо са подршком сеоском туризму и  различитим видовима пољопривредне производње, унапређењу знања и удруживању локалних произвођача и свих субјеката који имају утицаја на  рурални развој. Такође, сматрамо да је неопходно радити на унапређењу међуопштинске и регионалне сарадње, промоцији општине и брендирању локалних производа, подршци  удруживању пољопривредних произвођача и оснивању  прерадних капацитета, подршци младима на селу, унапређењу  стања животне средине на целој територији општине и процени резултата до сада реализованих мера- како би смо знали  са којим видовима подршке треба наставити,  а од којих одустати. И поред реализације свих наведених активности, општина Неготин се и даље суочава са проблемима типичним за руралне области, од којих су највидљивије мале количине пољопривредне производње, смањење сточног фонда, незадовољавајуће стање дела путне и комуналне инфраструктуре, неповољна старосна структура, сиромаштво руралног становништва, миграције из села у  градове  и у  иностранство, око 15 000 становника из општине Неготин је на привременом раду у земљама Европске уније. Са њима одржавамо контакте како би смо покушали да нађемо начин да  овај значајан део нашег становништва активно укључимо у живот краја из кога су  потекли. Свесни смо да су,  на жалост, упркос нашим напорима, неки негативни  процеси у руралним срединама довели до њиховог делимичног и у неким случајевима, скоро потпуног замирања. О  томе најбоље говоре подаци из матичних књига као и број подручних одељења и  ученика у нашим селима који је сваке године све мањи. Међутим, то нам не даје за право да од руралних области и њиховог развоја  одустанемо. Напротив, тим пре је задатак свих нас да стално изналазимо нове методе и могућности за коришћење  постојећих ресурса  и околности, не би ли смо на тај начин успели да  креирамо и усмеравамо развојне процесе претварајући  слабости и ограничења у  предности и нове могућности“ – истакао је председник Општине Неготин, Јован Миловановић, представљајући капацитете Општине Неготин у управљању руралним развојем.

Бранислав Милић, експерт ГИЗ-а похвалио је сарадњу ове организације и Општине Неготин у области руралног развоја и истакао да је по досадашњим активностима и мерилима наша општина испред Општине Инђија.